Dnevni Izveštaj 02.03.2015.
dr Dijana Đikić
dr Dijana Đikić

Drugi dan kongresa počeo je kliničkim seminarom o višestrukim valvularnim srčanim
manama u kojoj je bilo reči da ehokardiografska interpretacija uobičajenim parametrima
za procenu srčanih mana može biti izazov kada se radi o višestrukim valvularnim manama.
Sesiju je počela Prof. M Krotin i govorla je o značaju pažljive procene težine komplene
mitralne mane i pravovremenog hirurškog lecenja. Prof. B Ivanović je naglasila da postojanje
koegsistirajuće aortne regugritacije kod pacijenata sa aortnom stenozom otežava procenu
težine aortne stenoze zbog dodatnog opterećenja volumenom leve komore, opterećene
pritiskom i povećanja anterogradnog protoka preko valvule što povećava gradijent pri bilo kom
stepenu aortne stenoze. Postojanje aortne stenoze i mitralne regurgitacije nije retko naročito
kod starijih bolesnika. Ass. Dr D.Zamaklar je diskutovala o proceni gradijenta aortne stenoze,
koji u ovoj situaciji moze biti podcenjen zbog smanjenja efektivnog udarnog volumena.
Pridružena mitralna regurgitacija može biti funkcionalna i organska. Neophodna je pažljiva
kvantifikacija mitralne regurgitacije. Radi odluke o hirurškom lečenju jedne ili obe valvule.
Prof.dr G. Karatasakais (Athens, GR) diskutovao je o razlici u proceni mitralne i trikuspidne
regurgitacije, kao i o menadžmentu trikuspidne valvule u vreme za hirurško lečenje levostranih
srčanih lezija. Hirurgiju trikuspidne valvule treba razmotriti kod bolesnika sa umerenom
primarnom ili malom do umerenom sekundarnom trikuspidnom regurgitacijom i značajnom dilatacijom
trikuspidnog prstena. Naveo je da su neke studije pokazale da se nakon hirurške zamene mitralne
valvule trikuspidna regurgitacija značajno, kratkotrajno popravlja, a da nakon toga sledi
pogoršanje, dok operatitno lečenje triuspidne valvule kasno nakon hirurškog lečenja mitralne
valvule iznosi 25%, a petogodišnje preživljavanje 44%. Naveo je da kada je u pitanju organska
trikuspidna regurgitacija anuloplastika nije dovoljno lečenje. Poslednje izlaganje u sesiji
Prof.dr J. Šcepanović Hanzevački (Zagreb RS) diskutovala je da kada su u pitanju
multivalvularne lezije treba proceniti koja je mana dominantna, pratiti preporuke i postupiti
prema simptomima pacijenta i svaki slucaj izolovano posmatrati. S obzirom da postojanje
multiplih srčanih mana može da oteža procenu njihovog znacaja uobičajenim dopler parmetrima
ukazala je na znacaj planimetrijske procene težine srcanih mana, u čemu značajno mesto zauzima
3D TTE tehnika.

Prof.dr R. Siciari (Pisa IT) je u kasnijim prepodnevnim satima naglasila značaj neinvazivnih
metoda (SEHO, CFR) za dijagnostikovanje i procenu daljeg lečenja ishemijske bolesti srca. Ukazano je
na značaj dvojnog imidžinga, kombinacijom dva modaliteta (MDCT SPECT, MDCT i PET). Prof. M .Ostojić
je preporučio SEHO kao jednu od najvažnijih metoda za dijagnostikovanje koronarne bolesti i dalju
evaluaciju ovih bolesnika (da li ići na PCI ili ne).

Veoma detaljno i informativno izlaganje o sve većoj primeni stres eha u proceni asimptomatskih mana.
Govorio je da bolesnici sa aortnom stenozom koji na testu opterećenjem dobiju simptome imaju pogorsanje
ehokardiografskih parametara u odnosu na asimptomatske. Simptomi na testu opterecenjem predviđaju
pojavu tegoba kod bolesnika u narednih godinu dana. Pojava plućne hipertenzije tokom testa opterećenjem
prediktor je pojave simptoma kod bolesnika sa aortnom stenozom i mitralnom regurgitacijom. Povecanje
EROA za više od 13mm kod bolesnika sa mitralnom regurgitacijom ukazuje na znacajnu manu. Ukazao je na
značaj ove metode u prognozi toka bolesti kod bolesnika sa aortnom regurgitacijom. Kod bolesnika sa
mitralnom stenozom prediktor lošeg preživljavanja je porast gradijenta preko mitralne valvule za više
od 15mm tokom dobutamin stres eho testa i povećanje komplianse tokom napora, kao i kod bolesnika sa
aortnom stenozom. Na taj način je moguće proceniti bolesnika za hirurško lečenje ili dalje
ehokardiografsko praćenje.

Prof.dr F.Civaia (Monte Carlo FR) je govorio o novom pogledu na kardiovaskularni imidžing, primeni
veoma brzog CTa visoke rezolucije i uz primenu veoma male doze zračenja, za analizu koronarnog plaka,
analizu stenta, stent restenoza i mokardijalne perfuzije.

Doc.dr S.Prljic je otvorio poslepodnevni simpozijum o retkim stanjima u kardiologiji prikazom
slucaja pedijatrijskog bolesnika sa M.Pompe. Naveo je da su u Institutu za Majku i dete imali dva
bolesnika, jedan nije preživo. Kod drugog je započeto lečenje MYOZYME (rekombinantna kisela alfa
glukozidaza) sa početim povoljnim rezultatima. Istakao je da je ovo veoma retka bolest na koju treba
misliti kod deteta sa neurološkom slabošću sa hipotonijom i hipetrofijom leve komore. Prof.dr J.
Stepanović i Doc.dr A. Ristić govorili su o veoma teškoj i retkoj bolesti Morbus Fabry, koja nastaje
zbog genetske mutacije i na koju treba misliti jer postoji efikasna terapija ako se primeni na vreme.
Prikazan je kratki film o veoma uspešno lečenom bolesniku sa ovom bolešću.

Nakon toga su usledili interesantni prikazi neobičnih slučajeva. Ass dr G. Krljanac i M. Srdic su
kroz prikaz dva bolesnika govorile o veoma retkoj formi reverzibilne miokardiopatije
(Takotsubo cardiomyopathia) i benignom tumoru srca, fibroelastomu u levim srčanim šupljinama.

R Lasica je dalje diskutovao o metastazama malignih tumora u srcu, koji nisu retki kada je u pitanju
diseminovana maligna bolest (1/4) i ukazao na značaj ehokardiografske evaluacije ovih bolesnika pre
operativnog lečenja. Prikazao je mladog bolesnika sa primarnim embrionalnim karcinomom testisa i
metastazama u srcu. I. Jovanović je prikazala bolesnika sa akutnom aortnom disekcijom tip 2, koja se
prezentovala akutnom bubrežnom i hepatičkom insuficijencijom.

Završno predavanje ovog simpozijuma imala je D.Djordjevic Radojkovic koja je diskutovala o dva
bolesnika koji su se prikazali kao novonastala atrijalna fibrilacija i medikamentno su uspesno
konvertovana u sinusni ritam, bez prethodnog ehokardiografskog pregleda. Daljom dijagnostikom je kod
prve bolesnice otkriven miksom u levoj pretkomori, a kod druge bolesnice primarna hipertrofična
miokardiopatija sa značajnom opstrukcijom u izlaznom traktu leve komore.

Prof.dr F. Lloyd Dini je odrzao predavanje o značaju kardiopulmonalnog testa (CPET) kod bolesnika
sa srčanom insuficjencijom. Parametrima CPETa je moguce predvideti prognozu ovih bolesnika i stepen
srčane insuficijencije. Važna prognosticka komponenta CPETa je mogućnost kvantifikovanja postignutog
opterećenja. Najveci klinicki prognostički znacaj ima potrošnja kiseonika u naporu (VO2). Prof. M. Guazi
je ukazao na značaj kombinovanja testa fizičkim opterećenjem sa kardiopulmonalnim testom u proceni
daljeg lečenja i praćenju bolesnika sa različitim kardiovaskularnim oboljenjima. Doc. dr I Nedeljkovic
održala je predavannje o sve vecem značaju CPETa u dijagnostici i proceni bolesnika sa ishemijskom
bolešću srca. Ukazala je na mane ove metode u odnosu na test fizickim opterećenjem koji je
najreproducibilniji u reprodukciji ishemije, zatim SPECT miokardnu scintigrafiju koja je zlatni
standard za ishemiju. Medjutim ukazala je da CPET kod bolesnika sa ishemijskom bolešću poslednjih
godina dobija značaj, jer ukazuje na stepen disfunkcije miokarda u ishemiji, ali ne moze da odredi
lokaciju ishemije. N. Dikic je na kraju govorio o veoma značajnoj primeni različitih modaliteta
kardiovaskularnog imidžinga kod aktivnih sportista i nije uvek lako proceniti da li se kod njih radi
o sportskom srcu ili hipertrofiji miokarda leve komore. Ukazao je na značajne ehokardiografske
parametre u pracenju aktivnih sportista (enddijastolna dimenzija leve komore, zadebljanje zidova leve
komore u sistoli, i indexirani volumen leve pretkomore).

Dr Dijana Đikic mr sci
Internista-kardiolog
Klinika za kardiologiju KCS